Sunce je naš Bog

Planetarne konfiguracije, aspekti i ostali astro faktori nisu babaroge koje je neka zla sila poslala da nas nauči pameti. To su prilike za rast i razvoj, a koje nije moguće ostvariti bez trenja koje u nama (i izvan nas) nužno stvaraju izazovi.

Pogrešno je smatrati da su naše duše na ovaj planet stigle po kazni. Mislimo li o tome na taj način, nećemo se moći previše nadati sreći. Uvijek ćemo na životna iskustva gledati s negativne strane. Sve što nam se dogodi, smatrat ćemo usudom kojeg su više sile poslale kako bi nas naučile pameti.

Ljudi koji žive u strahu podložni su manipulaciji. Svi mi rođeni na ovim prostorima, iskusili smo to na ovaj ili onaj način. Strah od strogog monoteističkog Boga (ili apsolutističkog vladara) koji nemilosrdno kažnjava svoju djecu je neprihvatljiv.

Pravo Božansko biće voli svoju djecu. Pravo Božansko biće je sinonim za ljubav. Pravo Božansko biće je Sunce.

Gledamo li ga kao vanjsku manifestaciju, jasno je da bez njega ne bi bilo svjetla, topline ni života. Indijci ga smatraju lagano zloćudnim, što je i logično jer je svako tijelo u blizini Sunca spaljeno. To je isto kao da direktno stupimo u kontakt s višom silom. To nije moguće ostvariti bez posrednika (naočala ili kreme s jakim zaštitnim faktorom), što je prihvatljivija forma od direktnog sučeljavanja. Ne radi više sile nego radi našeg nježnog ljudskog obličja.

Ljudi vole uobličavati svoja božanstva, dodjeljivati im ljudske osobine, ljudski lik. Ustvari, to je smiješno. Božansko biće je daleko superiornije od nas. Što će mu ograničen ljudski lik? Uostalom, što fali doslovnom Suncu na nebu? Zar nije dovoljno impozantno i moćno?

Za komentare svratite na Facebook!

Oglasi